Stevan Sindjelic je rodjen u Grabovcu kod Svilajnca u drugoj polovini 18. veka (tacan datum rodjenja nije poznat). Bio je jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka. Predvodio je ustanike iz Resave i vec u prvim okrsajima potukao delove turske vojske kod Medvedje. Istakao se hrabroscu i dobio cin vojvode u boju na Ivankovcu 1805. godine. Ucestvovao je i u bici kod Deligrada 1806. godine
Slavu junaka i patriote stekao je braneci brdo Cegar kod Nisa 1809. godine. Sa 3.000 boraca i cetiri topa uspesno je odbio cetiri turska jurisa. Zatim je usledio jos jedan napad i u trenutku kada je srpska odbrana popustila, Sindjelic je podigao u vazduh skladiste municije. Tom prilikom poginuli su svi branioci Cegra, ali i Turci koji su ga napali. Nakon tog dogadjaja, Turci su kao opomenu Srbima od lobanja poginulih ustanika sazidali Cele-kulu, koja i danas postoji. Narodni duh i zelja za slobodom ipak nisu bili uguseni, a Sindjelic je opevan u brojnim narodnim pesmama kao primer junastva i zrtvovanja.
Kulturna funkcija Svilajnca ogleda se i u nizu manifestacija koje se održavaju svake godine. One imaju kulturni, religiozni, zabavni. privredni i trgovinski značaj. U vreme njihovog održavanja u gradu se okupi više hiljada ljudi iz uže i šire okoline. Glavne manifestacije su : gradska slava (3. jun – Sveti car Konstantin i carica Jelena), letnji vašar (26. jul sabor Svetog arhanđela Gavrila), 11 .septembar – Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, jesenji vašar, (8. novembar – Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan, novogodišnji vašar, Srpski dani ljubavi i Dani ljubavne poezije 21. marta), Sinđelićevi dani (od 26. maja do 10 juna), umetničko – vajarski simpozijum Di Sfilato (od 21. jula do 28. avgusta), likovna kolonija Sinđelić (krajem septembra). Resavski kotlić (sredinom septembra), savezna izložba pasa svih rasa ( u septembru) , Oktobarski dani (od 1. do 30. oktobra) sa resavskim poljoprivrednim sajmom ( 8. oktobra) .
Kulturnu funkciju grada upotpunjuju resavska biblioteka, najstarija institucija u oblasti kulture u Svilajncu. Osnovana je 1868. godine kao Čitaonica "Omladine resavske". Pod ovim nazivom je radila do 1905. godine, kada novim Pravilima dobija naziv Biblioteka omladine resavske, a 1931. godine ustanovljeno je ime koje i danas nosi – Resavska biblioteka.
Pod njenim okriljem pojavio se prvi provincijski list u Srbiji "Resavski poštonoša", a 1871.godne osnovana je prva pozorišna družina, začeto je formiranje muzejskih zbirki, potekle su mnogo korisnih inicijativa za unapređenje kvaliteta života u Svilajncu.
Resavska biblioteka danas raspolaže fondom od oko 48.000 knjiga i oko 6.000 jedinica neknjižene zavičajne građe. U okviru svojih odeljenja – odeljenja za odrasle, dečijeg i zavičajnog – u toku godine opsluži se 15.000 korisnika sa oko 26.000 publikacija. Tu su Centar za kulturu, bioskop, gradsko amatersko pozorište, KUD "Sinđelić" izložbe,predavanja, promocije, nanifestacije: Sinđelićevi dani, Svetosavska akademija, vajarska kolonija.
